Tiffany: čovek i njegovo stvaranje

''Sve je stvar edukacije. Dok ljudi ne nauče da razlikuju lepo od ružnog, nećemo imati umetnine u našim domovima.'' L.C.Tiffany

L.C.Tiffany (1848-1933) je bio najveći majstor dekorativne umetnosti u ''zlatnim godinama'' Amerike (druga polovina XIX veka). Bio je istinski vizionar, jedan od najoriginalnijih, najkreativnijih i najuticajnijih dizajnera svog perioda. Tiffany je bio vodeći predstavnik Art Nouveau stila u Americi (elegantnog, dekorativnog i zahvalnog u oblasti ornamentike, koji je procvetao u Evropi početkom XX veka). Cenjen je i kao jedan od prvih industrijskih dizajnera koji je počeo da kombinuje primenjenu umetnost i funkcionalnost u svojim kreacijama koje su danas poznate i cenjene širom sveta. Bio je industrijski eksperimentator, opsednut perfekcijom i veštinom. Ideal za kojim je tragao bila je raskoš koja će odgovarati američkoj visokoj klasi.

Karijera mu je trajala duže od pola veka, od 1870. do sredine dvadesetih godina XX veka. Posedovao je prirodni talenat u nekoliko oblasti umetnosti. Na početku karijere se dokazao kao nadareni slikar, ali je taj aspekt njegovog rada nedovoljno poznat javnosti. Bio je pejsažni arhitekta, dizajner enterijera, kreirao je nove stilove nameštaja, draperija, tapeta i tepiha. Vođen jedinstvenom vizijom, počeo je da koristi različite materijale, uključujući emajl, bronzu, keramiku, srebro, drvo za proizvodnju svega i svačega, od raspeća i kandelabra do mnogih prozaičnih stvari kao što su setovi za radne stolove, satovi i ramovi za slike.

Odličan, kao i svi njegovi projekti, Tiffany je širom sveta postao poznat kao umetnik u staklu. Staklo je bilo medij u kojem se proslavio. Lepota tog materijala mu je otvorila bezgranične kreativne mogućnosti i dozvolila optimalnu realizaciju njegovih estetskih ideja. Pod njegovom nadležnošću, iskusni umetnici su u njegovim studijima proizvodili na hiljade vitaža, lampi, mozaika i prekrasnog nakita.

Za Tifanija je najvažnije bilo to da svaka njegova kreacija bude unikatna i da svaka nosi pečat njegovog individualnog stila. Sa svojom publikom i poklonicima je hteo da podeli oduševljenost bojama i oblicima u kojima je lično uživao. Jednom prilikom je rekao: ''Oduvek sam se trudio da uhvatim lepotu u drvetu ili kamenu, staklu ili keramici, uljanim ili vodenim bojama; čini mi se da je sve to pribor za izražavanje lepote, to je moje ubeđenje i ne vidim razlog da ga menjam.''

Iako su mnogi od njegovih radova bili kreirani kako bi zadovoljili ukuse kasnog XIX veka, Tiffany je nesumnjivo bio prvi primenjeni umetnik koji je dizajnirao u duhu modernog doba. Kao kontrast viktorijanskom stilu, za njega nisu postojala pravila, sheme i formule. Tifanijev jedini i nepresušni izvor inspiracije bila je lepota prirode i njen kolorit. On je naročito izbegavao imitaciju i kopiranje: ''Bog nam nije dao talente da kopiramo jedni druge, nego da koristimo misli i imaginaciju kako bi otkrili istinsku lepotu.''

Neumoran, Tiffany je uložio svoju energiju i vitalnost u konstantno traženje novih tehničkih pronalazaka koji bi mu pomogli u realizaciji umetničkih ideja. Njegova svestranost mu je omogućila da postane gospodar nekoliko medija i tražio je samo najveće kvalitete rada od zaposlenih. Imaginativna virtuoznost ga je popela na tron najvećih američkih genija.