Vitraži: svetlost i boja
... napraviti staklo koje poseduje boje i njihove kombinacije, prelive i tonove bez tretiranja njegove površine... L.C.T.
Tifani je bio oduševljen bojenim staklom koje je video u Evropi i Severnoj Africi. Vičan osećaju za boju, duboko su ga impresionirali primerci starog sirijskog i romanskog stakla koje je vremenom postalo iridescentno (prelivalo se u duginim bojama) nakon viševekovnog kontakta sa mineralima poreklom iz posuda u kojima je bilo topljeno.
Najstarije staklo u istoriji potiče iz Egipta, sa primercima koji datiraju iz 1450. pre Hrista. Tehnika duvanja stakla otkrivena je u Siriji u prvom veku pre Hrista, a kasnije su je usavršili Romani. Staklo se pominje u Bibliji zajedno sa zlatom, dragim kamenjem i ostalim dragocenostima. Od svog tog blaga, jedino je staklo stvorio čovek.Tu činjenicu je Tifani veoma cenio.
Knjiga o Jovu (28;12, 16-17):
''Ali mudrost gde se nalazi? Gde je mesto razumu?
...Ne može se ceniti zlatom, ni oniksom, ni safirom.
...Ne može se izjednačiti sa njom ni zlato ni kristal,
Tifani je bio oduševljen bojenim staklom koje je video u Evropi i Severnoj Africi. Vičan osećaju za boju, duboko su ga impresionirali primerci starog sirijskog i romanskog stakla koje je vremenom postalo iridescentno (prelivalo se u duginim bojama) nakon viševekovnog kontakta sa mineralima poreklom iz posuda u kojima je bilo topljeno.
Najstarije staklo u istoriji potiče iz Egipta, sa primercima koji datiraju iz 1450. pre Hrista. Tehnika duvanja stakla otkrivena je u Siriji u prvom veku pre Hrista, a kasnije su je usavršili Romani. Staklo se pominje u Bibliji zajedno sa zlatom, dragim kamenjem i ostalim dragocenostima. Od svog tog blaga, jedino je staklo stvorio čovek.Tu činjenicu je Tifani veoma cenio.
Knjiga o Jovu (28;12, 16-17):
''Ali mudrost gde se nalazi? Gde je mesto razumu?
...Ne može se ceniti zlatom, ni oniksom, ni safirom.
...Ne može se izjednačiti sa njom ni zlato ni kristal,
niti se može kupiti za poluge zlatne...''
Tifani je bio impresioniran evropskim gotskim katedralama i njihovim spektakularnim vitražima. Iako umetnost izrade vitraža potiče iz Vizantije u razdoblju IV-VI veka nove ere, dostigla je svoj kreativni vrhunac u Zapadnoj Evropi. Najstariji kompletno očuvan prozor je pronadjen u Augsburškoj katedrali u Nemačkoj i datira iz razdoblja 1050-1150 godine. Medjutim, koliko se divio koloritu srednjovekovnog stakla, toliko je bio i ubedjen da se njegov kvalitet može unaprediti. Bogati tonovi su jednim delom bili zasluga korišćenja metalnih posuda punih prljavštine, drugim delom različitom debljinom stakla, a još više iz razloga što majstori tog vremena nisu koristili boju. Tifani nije voleo savremenu tehniku bojenja i oslikavanja stakla, jer je smatrao da muti i remeti njegovu prirodnu trasparentnost. Umesto toga, želeo je da staklo samo od sebe transmituje teksturu i bogatstvo boja, pa je proveo dugo vremena eksperimentišući da pronadje slične efekte kakve je davalo srednjovekovno staklo. Tifanijevo poštovanje prirodih osobina stakla dovelo ga je do velikog pronalaska- usavršenog tipa stakla zvanog FAVRILE.
Tifani je bio impresioniran evropskim gotskim katedralama i njihovim spektakularnim vitražima. Iako umetnost izrade vitraža potiče iz Vizantije u razdoblju IV-VI veka nove ere, dostigla je svoj kreativni vrhunac u Zapadnoj Evropi. Najstariji kompletno očuvan prozor je pronadjen u Augsburškoj katedrali u Nemačkoj i datira iz razdoblja 1050-1150 godine. Medjutim, koliko se divio koloritu srednjovekovnog stakla, toliko je bio i ubedjen da se njegov kvalitet može unaprediti. Bogati tonovi su jednim delom bili zasluga korišćenja metalnih posuda punih prljavštine, drugim delom različitom debljinom stakla, a još više iz razloga što majstori tog vremena nisu koristili boju. Tifani nije voleo savremenu tehniku bojenja i oslikavanja stakla, jer je smatrao da muti i remeti njegovu prirodnu trasparentnost. Umesto toga, želeo je da staklo samo od sebe transmituje teksturu i bogatstvo boja, pa je proveo dugo vremena eksperimentišući da pronadje slične efekte kakve je davalo srednjovekovno staklo. Tifanijevo poštovanje prirodih osobina stakla dovelo ga je do velikog pronalaska- usavršenog tipa stakla zvanog FAVRILE.
Reč je izvedena iz latinske reči fabrilis, što znači- ručne izrade. Favrile staklo je proizvedeno izlaganjem topljenog stakla seriji gasova (isparenja) i metalnih oksida koji su ga zasuli sjajnim duginim bojama.
8. februara 1881. pod brojem 837418, Tifani je patentirao prvo favrile staklo.
1892. je otvorio novu fabriku stakla ''Korona'' u Njujorku, gde je nastavio istraživanja. Koristio je standardne okside metala kao što su srebro, zlato, kobalt, čak i uranijum, u različitim kombinacijama, kako bi dobio željenu providnost. Priznao je da mu je bilo potrebno 30 godina da nauči umetnost pravljenja stakla, uprkos skeptičnosti njegovih saradnika, koji nisu verovali u njegov poduhvat. Koristio je favrile staklo u svim svojim projektima; prozorima, lampama, vazama, mozaicima...
Radovi su ti prelepi... zanemela sam... stvarno sklob boja i oblika... božanstveno. Svaka čast
ReplyDelete